EKSKLUZIVNO ZA HAVARIJU PIŠE: ALEKSANDAR BEĆIĆ, PR DNEVNIH NOVINA KURIR

365 dana!
Maje su sigurno bili Sorabi. 
Jer, niko, ali niko na celom svetu
ne može da izbaci iz sebe 
toliko ptica zloslutnica kao mi, Srbi 
i oni koji žive ovde... Uz nas. 
Pa makar to bilo i u 
proročanstvu o smaku sveta...

To je to. Ušli smo u veliko finale. Ostalo nam je još 365 dana. 
Dobro, prestupna godina dolazi, ostalo nam je još 366 dana. 

Pa će onda smak sveta. Po Majama. Mislim, ako verujete u to. 

Dakle, ako do sada niste napisali testament, napišite ga. Ako niste prevarili muža (ženu), uradite to. Dajte otkaz. Što - ionako nema čega da se plašite. Stiže kraj. Svega. Pa i nas. 

Tako kažu Maje. 

I poneka Ceca. 

U ovih 366 dana (mada se taj poslednji dan i neće moći da računa, barem ne u celini) trebalo bi - ako već verujete u proročanstva - uraditi sve ono što niste smeli. Ili niste hteli. Ili niste umeli. 

Trebalo bi biti - ako ništa drugo - a ono iskren. Prema sebi. Prema onima koje volite. Ili onima koje više ne volite. 

Trebalo bi biti lud - na onaj kreativni, prkosni način. Onaj koji je, kažu, svojstven samo nama. Iskreno, mislim da nas tu lažu, da je prkos i inat svojstven svim narodima u okruženju. 

Dobro, budite kreativni. Za promenu, nemojte se samo zalagati za to da komšiji crkne krava. Neka je. Neka i komšije. Neka barem ovih preostalih godinu dana i on uživa u mleku. 

Budite bolji nego što ste bili. Možda dobijete i neko mesto gore negde. Jer - kao što smo rekli - dolazi kraj svega. Pa i nas. Tako kažu Maje. 

- E, polako, pa mi smo pravoslavci, a Maje su bile... Šta ti ja znam šta. Ako verujemo u njihovo proročanstvo, znači da odbacujemo našeg Boga - reći ćete. 

Grešite! Pre svega, nismo mi oduvek bili pravoslavni. A i oni (mislim na Maje, a i na Cece, uostalom) su bili zapravo Sorabi. Ne znam da li postoje naučni dokazi, ali pisani zasigurno postoje! 

Ne znate o čemu govorim? Pa, o proročanstvu! Njihovom! Toliku količinu ptica zloslutnica u nebo su mogli da izbace samo Srbi. I niko više. 

Setite se samo: kad se nešto lepo desi, mi to pomenemo jednom. Ispričamo samo onima koji su najbliži. Ali, ono što nam loše bude, ponavljamo godinama! I preuveličavamo, naravno. Pa to poprimi razmere kosmičke kataklizme. 

Zato mislim da je ovo proročanstvo o Sudnjem danu u režiji Maja (i poneke Cece) u stvari napisano u prapostojbini nas Soraba, na južnom američkom kontinentu. I da samo predstavlja jadikovku nekog Soraba velmože koji je pao u nemilost glavnog mu šefa. Pa mu se srušio ceo svet. Na glavu. A i šire.

Ako ipak verujete u proročanstvo Maja, (dobro, može i poneke Cece), a vi lepo uradite nešto od već pobrojanog. 

Ili jednostavno krenite na put oko sveta. Ili sedite u kuću. I čekajte. 

Doći će. 

Sigurno će doći taj Sudnji dan. Ali, da otkrijemo jednu tajnu: on je u vašoj glavi!!!