Nismo prestali da se svađamo sve do skretanja za Neum. Za Neum Nikson kaže da je lažno preuzet od
Dubrovčana jer su Srbi izgubili u kockarnici 21 kilometar mora.
Nikson – Dokle da te učim? Srbi kockari iz Like su za veče izgubili Neum.
Dekster – Kako to?
Niskon – Ličani su oduvek bili kockari. Te večeri u dubrovačkoj kockarnici ,,Stari grad“ Ličanima su dolazile, iz ruke u ruku, loše karte. Priča je bila da se Neum prozove Teslin Um.
Dekster – Nemoj molim te da pričaš gluposti!
Nikson – Upravljaj tamo, nećemo stići ni do Splita!
Dekster – Tu sam te čekao... znači, Split je ostao Split?
Nikson - ... hahah ... tu sam i ja tebe čekao ... to je sad Mali Rit!
Dekster – Hajde, nemam snage za Split! Nastavi gde si stao...
Nikson – Zanimljiva konstrukcija... Rekoh ti, kockali su se i na kraju izgubili... jedva su živu glavu spasili... htedoše Dalmatinci da ih pobiju jer novac ne imadoše da vrate!
Dekster – E, šta neću da čujem...
Dve urnebesne osobe nastavljaju put jugoslovenske rivijere. Nakon Trogira prolaze kroz mesto koje nosi naziv Marina!
Dekster – Nešto mi je poznat ovaj naziv!
Nikson – E, koliko sam ih samo imao pod tim imenom!
Dekster – Znam... operišeš kilu svake godine od preteranog seksa.
Nikson - ... pa, ti sve znaš!
Dekster – Pogledaj u daljini se vide Kornati!
Nikson - ... e, jok... to se tako ne zove!
Dekster – Nauči me!
Nikson – E, koliko sam puta to u životu čuo! Brate, neznalico... Nekada su sprski dalmatinci plovili srednjim Jadranom i stigli do ostrva koji su podsećali na kupe sladoleda.
Dekster – Nećeš valjda reći...
Nikson – Hoću... kada su se iskrcali jedan od mornara reče da mu se prijeo sladoled i to u onaj na točenje... u kornetu ... i tako pravi naziv ostrva je Korneti ... a Hrvati da bi prekrili srpstvo prozvali su ga Kornatima!
Dekster – Svašta... baš svašta!
Nikson – Da li ti upravljaš jednorogom ili ...
Dekster – Upravljam a i prešlo mi u naviku...
Nikson - ... a voliš ... voliš!
Nakon prolaska preko mosta u Šibeniku u daljini se pružaju ,,prekrasni“ pogledi devičanskih otoka.
Dekster – Moraćemo da napojimo negde jednoroga. Muči me gde ćemo naći slatke vode za jednoroga?!
Nikson – Tu se slažemo... ne znam ni ja!?
Dekster – Znam da postoje izvori slatke vode na ostrvima južno od Istre na otoku Cres!
Nikson – Ti baš ne biraš reči!
Dekster – Šta sam sad pogrešno rekao?
Nikson – Da nisam pošao sa tobom na ovo beskonačno putovanje, zalutao bi!
Dekster – Dešava se da pođem sa pravom osobom na pogrešno putovanje!
Nikson – Stari moreplovci, ponovo slučajno, bejaše Srbi po rođenju, ploviše Severnim Jadranom od Venecije pa negde ka Puli! Na brodu su pili neko piće... koje beše piće su pili, majku mu?
Dekster – Viski?
Nikson - ... ma kakav viski, budalo! Nisu oni imperijalisti pa da piju rojalistička pića! Pili su rum, očigledno ... to je mornarsko piće!
Dekster – Bravo... rum je mornarsko piće!
Nikson – Da završim, dopusti mi, please!
Dekster – Sorry!
Nikson – Na podrumu su vozili neke Hrvatice Kajkavke. Upekla zvezda pa se Srbima krv slila u gaće.
Dekster – Slutim šta se dalje dešavalo...
Nikson – Daa... Hitro su se iskrcali i kud koji razbežaže se po ostrvu. Kad završiše posao pitaše se unakrsno gde su to pokrštavali Kajkavke? Niko nije znao kako se ostrvo zove. Jedan od mornara još sa pritiskom u gaćama izusti: ,, Neka se zove Kres!“ Tako do danas i ostade!
Dekster – Hajde da požurimo... jednorog je žedan!
Nastaviće se...
Нема коментара:
Постави коментар