PIŠE: ALEKSANDAR BEĆIĆ, PR DNEVNIH NOVINA KURIR

DOČEK I ISPRAĆAJ

UNAPRED SE IZVINJAVAM SVIMA KOJI ĆE MISLITI DA KOMBINACIJA FOTOGRAFIJA NA OVOM BLOGU NIJE PRIMERENA. NE ŽELIM DA VREĐAM. SAMO DA POSLAŽEM DOGAĐAJE. 

foto: kurir-info.rs

Veče je. Hladno je u Beogradu. Tu blizu, na samo par stotina metara od mene, trešti muzika. Veselje u toku. Ko se zime boji još. Dočekujemo naše heroje. Ako. Treba da ih dočekamo. Stvarno su heroji. I imaju hrabrosti da se pojave pred narodom. Za razliku od nekih foteljaša. 

Naravno, kad kažem "heroji", mislim na vaterpoliste i na rukometaše... Fali Nole, ali, zna on da smo uz njega... 

Čista euforija. Mediji procenjuju - od 10 do 20 hiljada ljudi cupka pred Skupštinom Grada i maše zastavama.

Nažalost, gotovo niko ne primećuje da od danas u ovoj zemlji fali jedan čovek... Veliki, glasan, a opet tih. Veliki umetnik. Sa glasom orijaša. Ali tih kao čovek. 

Zvao se Živan Saramandić. 

foto: kurir-info.rs

Vest o njegovoj smrti koju je objavio i sajt novina za koje radim, do trenutka kada sam počeo da pišem ovaj blog prokomentarisalo je tek 14 ljudi. Ostalima to i nije bilo toliko bitno. 

Na moju veliku žalost, više pažnje je privukla vest o opasnom letu Dare Bubamare... Reče ona da je umalo poginula u avionu koji je, eto, upao u turbulenciju. Samo zato što je zaželela da pogleda kako izgleda Majami iz vazduha.

Velikim umetnikom se malo ko bavio. 

Možda je tako i bolje, ko će ga znati. 

Verujem da će mnoge novine sutra u svojim jutarnjim izdanjima posvetiti barem po jednu stranicu (ako ne i dve) dočeku naših heroja. Odlasku veličine će biti posvećena možda vest. U najboljem slučaju "plićak", kratak tekst sa slikom iz arhiva... Tako nam je. Kad bude poslednji ispraćaj, legendi će veliki urednici dati po koji red. Čisto da ih ne grize savest. 

foto: kurir-info.rs

Da nam, ne daj bože, strada neka pevaljka, ili neka dens zvezda, tome bismo posvetili duplericu... Da je Darin avion (pu, pu, daleko bilo) pao u okean, odmah bi se našle televizijske i novinske ekipe koje bi pokrile svojim izveštajima (opet kažem pu, pu, daleko bilo) sve što ste ikad znali ili pak niste znali o njoj.

Znate šta je najgore? Što bi to narod kupio! 

Setite se samo Ksenije Pajčin!  Lepa, popularna, uspešna... Njenu nesreću narod je upijao kao sunđer vodu. Tiraži su išli u nebo!

Zbog velikog umetnika - novine se ne kupuju.

Makar nas je učio tome kako se pevaju one ruske, stare...

Naravno, nije fer porediti veliki uspeh i lepe vesti koje su nam priredili momci što svim srcem igraju za ovu zemlju, sa smrću jednog umetnika. I - nemojte me pogrešno razumeti. Volim da svakog dana imamo mnogo, mnogo, mnogo lepih vesti. Ne želim da u trenutku kada dobijamo - gubimo. 

Ali, zbog svih onih "pevačica" i "estradnih zvezda" imam gorčinu u ustima. 

Nisam poznavao velikog Živana Saramandića. Slušao sam ga. Uživao u njegovom blistavom glasu. Zato i dajem sebi za pravo da kažem "Počivaj u miru, Živane. Zavidim onom gore, koji sada sluša tvoj bas".