PIŠE: ALEKSANDAR BEĆIĆ, PR DNEVNIH NOVINA KURIR

ZA MOST. BEOGRADSKI. ZA INAT

Molim vas, nemojte mi pričati koliko je gladnih usta i stambenih problema moglo da se reši novcem kojim je sagrađen most. Kao ni priče da smo sagradili najskuplji most na svetu. To, jednostavno, nije tačno. A i da jeste... Zar nam nisu uvek pričali da ćemo jednog dana da sagradimo sve još jednom, samo veće, lepše i skuplje? Pa nek crkne svet!

Odmah da se razumemo: nisam drug član. 

Nisam ni gospodin član. 

Samo sam nekad davno bio član biblioteke. 

Onda sam se potrudio da napravim sopstvenu. Možda je krajnje vreme da se učlanim u neku biblioteku ponovo, s obzirom na to da kriza uzima svoj danak.

Baš zato što nisam drug (a ni gospodin) član, hoću da vam kažem kako sam zapanjen vašom kratkom pameću. O Srbi beogradski, vaskoliki, premudri i najstariji, da li je moguće da ste zaboravili kako ste kleli sve redom dok se radila Gazela? Da li je moguće, o Srbi beogradski, da ste iz pamćenja izbrisali kako ste proklinjali zlu sudbu dok se radila Nemanjina? Da li se uopšte više sećate vi, Srbi beogradski, kako ste pljuvali po svima iz vlasti što se radi Bulevar kralja Aleksandra? Izgleda da jeste. Jer, tad vam je strašno, još strašnije, ma - najstrašnije - smetala gužva. 

Ista ona gužva koja vas je dočekivala iz špica u špic, gužva s kojom ste išli na posao i s posla. 

E, onda se u Beogradu, zarad vas, o Srbi beogradski, napravi most, a vi krenete da povraćate po njemu. I to obilno. Valjda vas je Nova godina ponela. 

Te preskup je, te ružan je, te nije uopšte on tako dobar, te nije funkcionalan, te šta će taj most Beogradu, znate li koliko je ljudi moglo da se nahrani... 

Iznervirali ste me. Iako nisam Beograđanin. 

Iznerivali ste me, jer je iza svake vaše kritike izvirila: 

a) članska karta 

b) kratko pamćenje 

c) želja za promenama. Na gore

Nekako ne mogu da shvatim šta vam je problem. Cena? Ideja? Izgled? Funkcionalnost? Ili pak možda vlast pod kojom je ovaj most izgrađen? 

Cena? Dragi moji Srbi beogradski (mada se i vi, nebeogradski nešto javljate i bunite), za cenu prozovite nadležne organe. Ako je nešto sumnjivo, nezakonito, ovako ili onako urađeno - neka se to razreši tamo gde i treba. Neka kumov kum, za kog se dokaže da je uzeo pare, završi u 'apsu. Pa ćemo njega da okrivimo što je most najskuplji. Ako jeste. I nemojte pričati kako "od toga ništa nema", jer oni (tamo neki) čuvaju svoje kadrove. Samo se setite da je pre sedam godina otkrivena afera Aerodrom, pa je danas na sudu Marija Rašeta Vukosavljević, tadašnja ministarka. I samo da se zna, ona je bila drugarica, pardon, gospođa član. Ako može za aerodromski terminal, brazilski mermer i kašičice za kafu koje koštaju kao da su od suvog zlata, moći će i za most. Ako bude potrebe. I dokaza.

Ideja? Pa nije most preko Ade, o Srbi beogradski, Đilasova ideja. To je ideja koja postoji još od 1923. godine (Đorđe Kovaljevski, arhitekta). Rešenje sada sagrađenog mosta pobedilo je na konkursu 2004. a tada je, koliko se sećam, gradonačelnik bio neko drugi... 

Izgled? Ako se sviđa ljudima sa kanala Diskaveri, koji ga nazivaju čudom, ne vidim zašto se vama "stručnjaci" ne sviđa. Uostalom, most će ostati. A mi... Ko zna. Svako prema zaslugama.

Funkcionalnost? Hmmm... Pročitajte prethodni odgovor. I razmislite da li vam opet treba gužva preko Brankovog mosta... Ili Gazele... Uostalom, ako ljudi od struke u ogromnoj većini kažu da most treba da bude tu gde je sagrađen, valjda on zaista treba da bude sagrađen na tom mestu.

Naravno, Srbi beogradski, a i oni koji nisu beogradski, uvek imaju najviše primedbi i tačno znaju kako je trebalo da izgleda Most. 

Znaju oni da je most trebalo da košta manje od kineskog (koji još nije sagrađen), da su Amerikanci za samo 65 miliona sagradili most na reci Penobskot (vidi sliku)... Istina, skroman je to most, ali, kažu stručnjaci među Srbima beogradskim da je funkcionalan... Opet, istina, ja ne vidim da će preko njega saobraćati neki šinski saobraćaj (tramvajski, ili pak železnički, nije toliko bitno), ali verujem da su moji Srbi beogradski u pravu. Kao i uvek. 

Ma, znaju Srbi beogradski da je most preko Ade trebalo da košta manje nego bilo koji most, a pri tom pominju i most Pumipun na Tajlandu. I kažu Srbi beogradski, eto, kako može na Tajlandu da se gradi ovakav most za samo 240 miliona evra. Da stvar bude crnja i gora, kažu oni, oni nisu sagradili jedan, nego dva mosta! I saobraćajnicu koja visi 50 metara u vazduhu! Eeej! Ali - ko te pita, zaključuju kritičari. 

S pravom? Ne znam. Nek svako prosudi. 

Možda je moglo da se uštedi, ali ni ovim mostom ne prolazi nikakav šinski saobraćaj. I... Mostarina se naplaćuje. Ali dobro. 

Idemo dalje... Nabrajaju kritičari da je moglo da se sagradi jeftinije i kažu - eto Francuzi sagradiše sebi veličanstven most... Napraviše ga i otvoriše 2004. godine... Ima čak sedam pilona! I dug je 2.430 metara! I košta samo 400 miliona evra! Doduše, preskočili su 20 dodatnih miliona za pristupnu saobraćajnicu, ali nema veze. "Bre, Francuzi bi za naše pare sagradili sedam mostova preko Ade", kažu mudri poznavaoci prilika. 

Naravno. Pogađate. Ni preko ovog mosta ne ide šinski saobraćaj. 

Ali, zanemaruju kritičari još nekoliko detalja: 

Svi ovi mostovi su sagrađeni po ovako niskim cenama zato što su građeni pod uslovom da graditelji imaju pravo na KONCESIJU! A to vam je ono što se kod nas opisuje dobro u narodnoj poslovici: ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Dakle, da, mostovi su tako jeftini zato što kompanije koje su ih gradile imaju prava da naplate putarinu preko mostova. 

Osim toga, svi ovi mostovi sagrađeni su pre velikog šoka, 2008. kada je cena čelika otišla nebu pod oblake zbog velike svetske krize.  

Most Mijo u Francuskoj je pravljen za dnevni saobraćaj do 25.000 motornih vozila. Most u Beogradu toliko treba da propusti za nešto više od dva sata, s obzirom na to da je njegova maksimalna propusna moć 12.000 motornih vozila za 60 minuta. 

Ah, da: koncesija za njega traje do 2080.

I poslednja opaska: Svi ovi mostovi su građeni u zemljama gde su kreditna zaduženja mnogo jeftinija. I u vreme kad smo mi mogli samo da maštamo o realizaciji ovakvog projekta.

Biće ipak da vam najviše smeta vlast pod kojom je most sagrađen. 

E, gospodo, to je legitimno. Ali, hajde da vidimo neke ideje koje nam se nude u saobraćajnom, urbanističkom i svakom drugom smislu a koje daju oni za koje biste, eto, baš sutra glasali. I tu je problem. Nema ideja. Jer, sve su ideje preskupe. A osim toga, nemojte misliti da među vašim partijskim prijateljima nema kumovskih odnosa. Ipak, glasajte vi. Menjajte. Nemam ništa protiv. Ja ionako neću glasati ni za jedne ni za druge. Ja ću glasati za lepši Beograd. Iako nisam rođen u njemu. Valjda zato što želim da jednog dana kažem da živim u njemu, a da mi kažu kako znaju za taj grad. Ne samo zbog Noleta. Nego i zbog mosta. Onog na Adi. I još koječega.