EKSKLUZIVNO ZA HAVARIJU PIŠE: ALEKSANDAR BEĆIĆ, PR DNEVNIH NOVINA KURIR

Bajka o spinovanju!

Aleksandar Bećić: Dosta je bilo bajki!

U davna, pradavna vremena, u zemlji u kojoj smo nekad živeli, ulicama glavnog grada je šetao jedan mršavi, pametni momak.
Devojke su se okretale za njim i uzdisale. A on je bio gord. I nervozan. I mnogo pametan. Barem tako kažu. I nije voleo Onoga-Koga-Ni-Mi-Nismo-Voleli.
Taj mršavi, pametni momak, vezao se za Čoveka-Koga-Su-Neki-Voleli-A-Neki-Zvali-Špijunom. Taj čovek (mislim na Čoveka, a ne na momka-mršavog i pametnog) nam je pokazao da se mnogo toga može učiniti ako si sposoban da za svoju zemlju progutaš puno gorkih pilula. I naučio nas je da se to zove patriotizam.
Kad su Zli ubili Čoveka-Koga-Su-Neki-Voleli-A-Neki-Zvali-Špijunom, mršavi, pametni momak je bio ljut. Jer, viđao se on i sa Zlim. Više puta. Po svojoj volji ili po želji Čoveka-Koga-Su-Neki-Voleli-A-Neki-Zvali-Špijunom - ja ne znam. Ostaviću vama da procenite.
Tada je mršavi, pametni momak već dugo nosio odela i cipele umesto farmerki i pocepanih patika. I bavio se spinovanjem.
A šta je to spinovanje?
Pa, pokušaću da vam dam primer napisan jednostavnim jezikom.

Ko laže - taj krade. 
Ko krade - taj ima. 
Ko ima - taj štedi. 
Ko štedi - taj vredi. 
Hmmmmmm... Preokret, zar ne?

Ne, ne... Ne kažem ja da je mršavi, pametni momak krao. Nikako ja to ne kažem.
Samo znam da je svakog jutra spinovao. Vredno. Prilježno. Sa velikom strašću. Toliko se usavršio u spinovanju, da je uspeo čak i da ispinuje svoj sat: od nekog tamo ručnog koji je morao da se navija svako malo i koji nije redovno nosio (barem se tako pričinjava na onim starim slikama), uspeo je da napravi jedan super-moderan, koji btw košta koliko i garsonjera u centru Beograda.
Ako - neka.
Ko um(ij)e - njemu dv(ij)e. Ili dva. Mislim - sata. A i stana. Ili vile. Ili džipa.
Nego, mršavi, pametni momak je u međuvremenu proslavio nekoliko rođendana, pa je osedeo. Ostario. Pustio bradicu. Krenuo na kuglanje nedeljom (sam je to rekao na televiziji Vojvodine, nisam ja to izmislio). A svoju veštinu spinovanja preneo je na svoje verne sledbenike. I oni su se u tome izveštili skoro isto toliko koliko i on.
Skoro isto toliko.
Njegovi-sledbenici su pokušali da vascelu zemlju u kojoj sada živimo ubede u jednu priču. Priču o tome da Neko-Ko-Ne-Sme hoće da kupi Najstarije Novine u zemlji u kojoj sada živimo. I još par njih pride. I da se to jednostavno ne sme dozvoliti, jer ni Kralj a ni Onaj-Koga-Nismo-Voleli nije mogao da pipne u Najstarije Novine.
Pu-pu! Povikaše redom svi njegovi sledbenici! Pu-pu, povikaše i oni koji ih slušaju! Ne, to se ne sme dozvoliti zagrajaše...
A meni se tad učini da neke stvari nisu baš najjasnije.
1. Kako se već gotova kupovina (koju je na Televiziji kratkog imena proglasio mršavi pametni momak koji je u međuvremenu ostario) - pretvorila u nešto što tek treba da se desi - bar tako kažu indicije.
2. Kako to da niko od sledbenika mršavog, pametnog momka nije pokazao ni jedan papir koji bi to dokazao, kad već kažu da imaju papire.
3. Čak i da uzmemo da Neko-Ko-Ne-Sme razmišlja o tome da kupi deo Nastarijih Novina - zašto bi to bilo kome u zemlji u kojoj živimo smetalo?
4. Kako to da firma Nekog-Ko-Ne-Sme ima čas jednog, čas drugog, a čas trećeg, navodno pravog vlasnika?
5. Kako to da Sledbenicima mršavog, pametnog momka smeta pojam (oprostite, mislim na proizvod, tačnije na njegovo ime), sve ove godine, iako se zna da se kod Nekoga-Ko-Ne-Sme promenilo sve? I to na bolje?
Dosta je bajki za One-Kratkog-Pamćenja.
Ima nas koji nismo glupi. I mnogo nas je.