РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОВЕК

Студентска је туга преголема ...

Причаше ми о тескобама и чарима студентског живота. Верујем им и у себи кријем срећу и тугу. Није то лако. Дом свој, кућа стара, живот један а времена друга а иста. Тражим разне начине да се утопим али и останем свој у овом слуђеном окружењу. Циљам, лутам, надам се и ишчекујем. Само нека лица. Људи. Пролазе, журе, јуре. Свако своју успомену чува и свом путу креће. Неће ваљда лоше време. И онако ми је у души ломљава и напетост још да ми време срећу квари. Године младе. Поново се отварају странице новог дневника и пишу странице новог почетка. Свако би да ти да савет. Сету да истера на чистац. Вихор ме носи као сламку на пропланку у сред суше. Летујем и зими! Најтеже кад ти је најлепше. Само да видим крај и осетим топлину у грудима. Вера и нада ме не издају. Причају ми са стране да сам ,,тај прави и непоновљиви“. Моја изузетност и положене фигуре на шаховској табли. Очекује се напад скакача и бомбастична агресија мојих топова. Победа. Човек стена, челик, хуманиста и борац. Несаломљив и ненадмашан у тешким и лаким ситуацијама. Напор је синоним за одмор. Оно што је лако савладиво (градиво). Време које се не враћа. Платиће неко за ово дебело. Крунски сведок лебди над истином, верује у најбоље. Олуја над поштењем. Опширне философије степенице су које се прескачу галопским корацима у највећој снази. Јурим, кидишем, грабим. Хорда иза и предамном. Сви ,,исти и различити“! Мало ждребе тражи мајку. Професори силни незадовољници у сивим одајама. Орах у џепу, јабука у глави. Нико не сме прстом на силног да стави. Стиже   зима, хладна зима, уживај у михољском лету док га још има. Ситни сати пролонгирају вечити басамац. Такав рај се не пропушта. Црни мрак. Даме сумњивог морала. Улице беспућа. Неверне хуље. Рани мраз окова ме пре Нове године. Ролетна спуштена до пола као очи после бурне ноћи. Зрак сече мамурно лице сабљом свежине. Црни мрак. Смислити план за победу. Сви те теше а ти ,,утешен“. Храброст презаузета сама собом. Пирамида пред тобом. Степеници клизави дођу после кише. Некад се претвориш у птицу и прелетиш. Мора, то знамо, да се предамо, не дамо. Нико као ми. Борба целог живота, па и сада. Е, сада ће нам сванути. Сада растеш, дижеш се, хрлиш и освајаш. После нема, не да се. Таворење је већ изгубљена битка. Нема предаје. Силна се борба спрема. Атак на знање! Оплемини памет науком, као воду вином. Идеалан спој беспрекорности. Сунце се поново рађа. Силни бој тек почиње. Војеваће се битака много. Нико не зна где је крај конопца среће и зла. Где почиње ту се не завршава. Милосрдни анђео жели нову агресију. Мат у три потеза. Чувари знања отвориће своје капије допустајући плачкашима да носе благо. Као немилосрдни лопов разорићу палату и покупити своје. Канџе су поново гребале по дну празног лонца. Премало рђе за толику орушину. Никада нисам видео таквог крволока. Храни се из празне чиније. Туђе, мученичке и крвљу натапане. Поштење је његова каљава част.  Зао час за храброг витеза не долази. Снага, елан и подстицај су његово надахнуће. Тај непресушни извор енергије се не може зауставити.